Priča o pijanom Prometeju – priča o Vodolijama i ljubavi (prema čovečanstvu)

Zašto je Titan Prometej toliko voleo ljudski rod ostalo je nepoznato. Razne priče i mitovi nam pripovedaju priče iz Prometejevog života ali njegovi motivi, razlozi tolike posvećenosti ljudskom rodu, ostali su zapleteni u tami, izgubljeni u tunelima prošlosti.
Ali da vidimo šta je preživelo, šta je to što je došlo da današnjih dana. Mnogi su pisali o Prometeju između ostalog i čuveni basnopisac Ezop. On nam je uglavnom poznat po lepim basnama, koje je preradio francuski pesnik La Fonten a na naš jezik ih je preveo Dositej Obradović.

Međutim postoje i Ezopove priče, koje nisu obuhvaćene ovom životinjskim opusom.
Gaj Julije Fedrus je bio basnopisac koji je živeo na pošetku naše ere. Obradio je Ezopove basne. U jednoj od njih je ispričao sledeću priču o Prometeju:

Aesop, Fables 517 (from Phaedrus 4.16)

Kao što smo već videli, Prometej je imao pune ruke posla dok je stvarao ljudski rod od gline.
Kao i svaka Vodolija, toliko se uneo u posao da je zaboravio da jede i pije ceo dan.

Slučajno je naišao Bahus – Dionis, Zevsov najmlađi sin. Da se podsetimo – to je starogrčki bog plodnosti, vegetacije, uživanja i vina. Kada je video Prometeja odmah ga je pozvao na večeru. Kakva je to večera bila, pa dovoljno je reći da reč bahanalije nastala od imena ovog starogrčkog božanstva.
Mala napomena – Vodolije i alkohol ne idu nikako zajedno. Ima i tu nekih priča, bitno je sledeće, ako Vodolija krene da pije, teško će se zaustaviti, opijati ne idu uz Vodolije koje su već dovoljno opijene same po sebe, to nije kombinacija, koja ima srećan kraj.
Elem, okrepljenje je Prometeju bilo i te kako potrebno ali ne i vino, u količinama, koje mu je Bahus poslužio.
Sit i podnapit, Prometej se vratio svom poslu – Vodolijama je često posao koji vole najbolja relaksacija.

Sad dolazimo do poente ove priče – pošto je bio u vlasti boga vina, Prometej baš nije bio u formi. Oni pripadnici ljudskog roda, koje je napravio posle te večere, imali su pomešane polne organe. Muškarci su dobili ženske a žene muške.

Eto to je priča o pijanom Prometeju.
Vodolije su, kao i ostali vazdušni znaci, u grupi hladnih, ponegde se može naći aseksulanih znakova.
Nije baš to tako, to je neka druga priča.

Ono što je važno kada pričamo priču o Prometeju, kao simbolu Vodolije je ta ljubav i humanost, lično stradanje i bol, koju je Prometej trpeo a ni trenutka se nije pokolebao u svojoj naklonosti prema ljudskom rodu. Još jednom da ponovimo ono što je najvažnije – ljubav i naklonost prema ljudskom rodu kao i svim pojednicima, koji ga čine, pa bili oni ovakvi ili onakvi svejedno je. To je poruka, koju priča o Prometeju prenosi do današnjih dana.

Prometej – Oto Greiner

Comments are closed.